Category: Grci

U Grčkoj se 6. januara slavi sećanje na dan kada je sveti Jovan krstio Isusa u reci Jordan i kada se otvorilo nebo i začuo glas Boga Oca, koji je objavio da je Isus njegov sin. Ovaj praznik na grčkom se zove  Θεοφάνεια (Bogojavljanje) i Φώτα (Svetlost). Kao i kod nas, običaj je da se „osvešta voda“ i u nju položi časni krst za koji vernici plivaju. Onaj ko izroni krst, najpre ga poljubi, a zatim pronosi po kućama gde ga domaćini bogato daruju. Običaj je i da sveštenici osveštaju domove vernika, kao i da se na ovaj dan očiste sve ikone i crkvene relikvije koje imate u kući. Deca uoči praznika i na sam dan praznika pevaju posebne koledarske

U Grčkoj, kao i u Srbiji, postoji mnogo običaja koji se vezuju za Novu Godinu i koji se razlikuju od mesta do mesta, ali ovde ćemo navesti nekoliko najbitnijih koji se poštuju u celoj zemlji za praznike. Najpre da napomenemo da je grčki DEDA MRAZ u stvari SVETI VASILIJE (Άγιος Βασίλης) koji je ostao upamćen kao neko ko je ceo svoj život posvetio pomaganju siromašnima i bolesnima i smatra se prvim idejnim tvorcem i organizatorom udruženih humanih akcija u istoriji. Bio je visok i stasit i imao dugu crnu bradu i tamne prodorne oči. Ovaj veliki svetac umro je 31. decembra 378. godine, a za 1. januar, dan na koji je sahranjen, hrišćanski narodi su imali običaj da kažu da

Grci slave Božić po revidiranom julijanskom kalendaru (kalendaru Milutina Milankovića) 25. decembra. ++++++++++ Božić se na grčkom kaže Χριστούγεννα (u bukvalnom prevodu – Rođenje Hrista), a Badnji dan – παραμονή Χριστουγέννων (reč παραμονή koristi se za dan uoči bilo kog velikog praznika). ++++++++++ U Grčkoj je nekada bio običaj da se za Božić okiti BROD (Χριστουγεννιάτικο καράβι), a ne jelka. Razlog je, naravno, činjenica da zemlja izlazi na tri mora i da je narod oduvek imao poseban odnos prema moru i moreplovstvu. Prva jelka okićena je 1833. godine, u tadašnjoj prestonici Nafplionu, a od 1950. običaj se raširio po celoj zemlji. Iako danas, poput ostatka hrišćanskog sveta, Grci ukrašavaju jelku, tj božićno drvo (χριστουγεννιάτικο δέντρο), stanovnici uglavnom manjih mesta i

VELIKA GOSPOJINA  jedan je od najvećih verskih praznika u Grčkoj, kada se slavi Uspenje Presvete Bogorodice (Η Κοίμηση της Θεοτόκου). Budući da Grci prate Novi reformisani julijanski kalendar, praznik pada na 15. avgust, pa ga i zovu Δεκαπενταύγουστος. Dan je posvećen Bogorodici, a to je ujedno imendan svih Marija, Mariosa, Despina, Panajota i Panajotisa.   U čast Bogorodice strogo se posti 14 dana, od 1. do 14. avgusta, a praznik nazivaju i „letnjim Uskrsom“. U tom periodu crkva ne obavlja ni venčanja. Ovaj veliki praznik zvanično je neradni dan u Grčkoj, a u celoj zemlji slavi se na spektakularan način. Najviše vernika odlučuje se da praznik proslavi na ostrvima, a najpoznatija proslava je na ostrvu TINOS, gde do Hrama i