Bog vatre i kovačkog zanata Hefest, po Zevsovoj naređenju stvorio je u svojoj radionici predivnu devojku. U početku je bila statua od metala, ali bila je toliko lepa da je Zevs odlučio da je oživi, a svi bogovi sa Olimpa nečim su je darovali – pameću, raznim veštinama, vrlinama i sposobnostima, dok je Hera u nju usadila znatiželju koja joj ne bi dala mira.
Nazvana je PANDORA, što bi u prevodu značilo – obdarena svime (pan = sve + doro = dar).
Zevs je, želeći da kazni ljude, a najviše Prometeja koji je ljudima dao vatru, njegovom bratu Epimeteju poslao Pandoru zajedno sa prelepom kutijom ukrašenom zlatom i draguljima kao svadbeni dar. Iako ga je brat upozorio da ne prima nikakve darove od bogova, Epimetej je bio toliko očaran i opčinjen njenom lepotom da ga nije poslušao. Kutija je bila zaključana, a vrhovni bog je dao ključ Pandori i naglasio joj da, ako želi da žive srećno, nikada ne otvori kutiju.
Neko vreme su živeli u miru, sreći i blagostanju, ali Pandorina znatiželja bila je jača od nje, i ona je kutiju otvorila. Tada su iz nje izašle sve ljudske nesreće i nedaće – bol, bolesti, zavist, muka, tuga, nesreća i svako zlo.
Pandora je uspela da zatvori kutiju pre nego što je iz nje izleteo i duh nade, tako da je nada jedina ostala kao uteha čovečanstvu.