Nova Godina/Πρωτοχρονιά

U Grčkoj, kao i u Srbiji, postoji mnogo običaja koji se vezuju za Novu Godinu i koji se razlikuju od mesta do mesta, ali ovde ćemo navesti nekoliko najbitnijih koji se poštuju u celoj zemlji za praznike.

Najpre da napomenemo da je grčki DEDA MRAZ u stvari SVETI VASILIJE (Άγιος Βασίλης) koji je ostao upamćen kao neko ko je ceo svoj život posvetio pomaganju siromašnima i bolesnima i smatra se prvim idejnim tvorcem i organizatorom udruženih humanih akcija u istoriji.
Bio je visok i stasit i imao dugu crnu bradu i tamne prodorne oči.
Ovaj veliki svetac umro je 31. decembra 378. godine, a za 1. januar, dan na koji je sahranjen, hrišćanski narodi su imali običaj da kažu da je blagosloven i da donosi sreću za celu godinu.

Za razliku od Srba koji ČESNICU prave za Božić, Grci to rade za Novu Godinu, s tim što kod njih to nije pogača, već slatka pita koja je po svetom Vasiliju dobila naziv Vasilijeva pita (Βασιλόπιτα).
Kao i kod nas, pita se pravi jedan dan pre praznika, a u nju se stavlja NOVČIĆ, za koji se smatra da će doneti sreću onom članu porodice koji ga izvuče.
Ovaj običaj se u hrišćanstvu vezuje za svetog Vasilija, koji je da bi zaštitio građane svog okruga (Kesarija Kapadokijska), sakupio zlatne novčiće i sve drugo što je mogao, kako bi ih ponudio napadačima, da ne bi pljačkali i pustošili domaćinstva. Kako neprijatelj nije uspeo da prodre u Kesariju, svo blago je ostalo netaknuto, a Vasilije Veliki je tražio da se od hleba naprave pitice, u koje bi stavili po jedan novčić i podelili ih stanovništvu. Tako je i bilo..

Običaj je da sa praznične trpeze, osim Vasilopite, ne izostane ĆURETINA (strani običaj), kao i slatki kolači – MELOMAKARONA I GURABIJE.

***********************

NAR je blagoslovena voćka koja simbolizuje sreću, plodnost i izobilje, pa obavezno krasi božićnu i novogodišnju trpezu. Takođe se nalazi na svim AMAJLIJAMA koje Grci prave u vidu ukrasa za kuću ili nakita.
Običaj koji se najverovatnije sa Peloponeza proširio na celu Grčku je LOMLJENJE NARA prvog dana u godini. Naime, nekada se porodica spremala i svečano odlazila u crkvu na službu, a domaćin kuće sa sobom je nosio nar, koji je u povratku pre ulaska u kuću, pred vratima gazio uz želju da nova godina donese zdravlje, sreću i radost, pa se tek onda ulazilo u kuću, i to DESNOM nogom kako bi sve krenulo kako treba. Ovaj običaj i dalje se poštuje u manjim mestima.

Kao i na veče pred Božić, tako i 31. decembra deca idu od kuće do kuće i pevaju KOLEDARSKE PESME (Κάλαντα Πρωτοχρονιάς)

Zanimljivo je da većina Grka novu godinu dočekuje kod kuće u krugu porodice, i da se na to veče KARTA u novac (simbolično) ili igraju igre na sreću, kako bi se prizvala sreća za celu godinu, a tek kada se nova godina dočeka s najbližima, posle ponoći se izlazi u provod.

POLOŽENIK koji kod Srba dolazi u kuću na Božić, kod Grka dolazi 1. januara i obično se zove neko koga smatraju srećnim, najčešće dete, jer se veruje da deca sama po sebi nose nevina i čista osećanja i da će doneti radost u kuću.

Srećna nova godina na grčkom se može poželeti na više načina
ΚΑΛΗ ΧΡΟΝΙΑ/ΚΑΛΗ ΠΡΩΤΟΧΡΟΝΙΑ/ΕΥΤΥΧΙΣΜΕΝΟ ΤΟ ΝΕΟ ΕΤΟΣ!

 

Casovi grckog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *