Tantal i njegove muke

TANTAL je bio Zevsov sin, vladar oblasti Lidije na maloazijskoj strani Egejskog mora.

Zahvaljujući zaštiti i naklonosti oca i ostalih bogova, živeo je u sreći i bogatstvu, uživao i provodio se na zemlji i na Olimpu. Međutim, navikavši da mu je sve dopušteno i smatrajući sebe natčovekom, vremenom je postao nadmen i ohol.
Počeo je da krišom ljudima odnosi nektar i ambroziju, da im u pijanstvu i zanosu otkriva tajne bogova sa Olimpa, vladara sveta, i da prijateljima daje hranu i piće od kojih bi postajali besmrtni. Nije se osvrtao ni na opomena oca.

Prema jednom mitu, da bi testirao bogove sa Olimpa i njihove moći, Tantal je ubio svog sina Pelopa, isekao njegovo telo i poslužio ga na gozbi, čekajući da vidi da li će bogovi to primetiti. Oni su, naravno, shvatili sve, ponovo oživeli Pelopa, a njega za zločine surovo kaznili. I to na trostruke muke: da bude večno gladan, večno žedan i da večito bude u strahu. Zevs ga je bacio u Had i osudio ga da stoji u vodi koja mu je dopirala do vrata, ali svaki put kada bi pokušao da je popije, voda bi se povlačila. Isto tako mu je nad glavom stvorio grane pune najlepšeg voća, ali svaki put kada bi pokušao da ubere neko, grane bi se podizale i on bi ostao gladan. Nad glavom mu je postavio i stenu, za koju se činilo da će se u svakom trenutku survati na njega, pa je zbog toga živeo u večnom strahu.

I danas koristimo izraz TANTALOVE MUKE, za veliku, tešku patnju, a onaj ko prolazi kroz ovakve muke nikako ne uspeva da dobije i ostvari nešto što je naizgled tako lako ostvarljivo.