U Grčkoj se 6. januara slavi sećanje na dan kada je sveti Jovan krstio Isusa u reci Jordan i kada se otvorilo nebo i začuo glas Boga Oca, koji je objavio da je Isus njegov sin.
Ovaj praznik na grčkom se zove Θεοφάνεια (Bogojavljanje) i Φώτα (Svetlost).
Kao i kod nas, običaj je da se „osvešta voda“ i u nju položi časni krst za koji vernici plivaju. Onaj ko izroni krst, najpre ga poljubi, a zatim pronosi po kućama gde ga domaćini bogato daruju.
Običaj je i da sveštenici osveštaju domove vernika, kao i da se na ovaj dan očiste sve ikone i crkvene relikvije koje imate u kući.
Deca uoči praznika i na sam dan praznika pevaju posebne koledarske pesme – Κάλαντα Φώτων.
U mnogim selima severne Grčke običaj je da domaćin ode u polje i nađe veliku, jaku granu bora ili masline koju na Badnje veče baca u kamin da tiho gori sve do Bogojavljanja, jer prema verovanju ta vatra greje Isusa u jaslama, a pepeo koji posle nje ostane štiti ukućane od svakog zla, pa tako i od Kalikantzara (Καλικάντζαροι). To su nemirna mitska bića koja se pojavljuju u vreme između Božića i Bogojavljanja, kada je prema predanju voda „nečista“, neosveštana, i izlaze iz utrobe zemlje na površinu. Ulaze u kuće kroz odžak, kriju se, plaše ljude i prave razne smicalice, a na Bogojavljanje vraćaju se nazad u zemlju.
Ovaj dan u Grčkoj je uvek neradni dan, i ujedno imendan svih Fotisa i Fotini (Svetlan i Svetlana).