Category: Ελλάδα ♡

KRF je ostrvo na kome se na jedinstven i spektakularan način proslavlja Uskrs. Jedan od običaja je da se na Veliku Subotu u podne, sa prozora i balkona glavnog grada bacaju “BOTIDES” veliki keramički ćupovi koji su obično obojeni u crveno ili ukrašeni crvenim trakama. Ovaj običaj se poštuje na Krfu od vremena Mlečana, ali se ne zna njegovo tačno poreklo. Prema jednoj teoriji smatra se da je preuzet od katolika iz Venecije koji su svakog prvog dana u godini bacali svoje stare stvari kako bi napravili mesta za nove koje će im doneti nova godina. Krfljani su stvari zamenili ćupovima jer prave veću buku. Druga pak teorija, odnosi se na period antičke Grčke, gde se svakog aprila slavio početak

» Read more

TEMPI je prelepi kanjon koji se nalazi u središnjoj Grčkoj, na granici između Makedonije i Tesalije, i planina Olimp i Osa. Dug je 10km, a njegov najjuži deo formira klisuru širine 25, i dubine oko 500 metara. Kroz kanjon protiče reka Pinios koja se uliva u Egejsko more, a na čijoj je desnoj obali nekada postojao Apolonov hram gde su uručivani lovorovi venci pobednicima Pitijskih igara koje su u antičko doba održavane u cast boga svetlosti. Na izlazu iz kanjona postoji izvor vode pod nazivom „Dafnin izvor”, gde se, prema mitologiji, nimfa Dafni koja je bežala od Apolona pretvorila u drvo lovora (i danas reč dafni na grčkom znači lovor). Prema drugom mitu, ovaj kanjoν je i mesto gde je

» Read more

MIKONOS i PELIKANI 😉 Ako ste bili na Mikonosu sigurno ste primetili pelikane koji se šetaju Horom (glavnim gradom) i druže sa meštanima i turistima. Ružičasti nesit (iz porodice pelikana) zvani PETROS bio je zvanična maskota Mikonosa. 1958. godine jedan lokalni ribar našao ga je povređenog i negovao sve dok se nije oporavio. Međutim, kada se to desilo, više nije hteo da ode odatle i ostao je na ostrvu gde su ga ribari hranili i vodili računa o njemu. Kažu da je Petros ostavio takav utisak na Džeki Kenedi kada je jednom prilikom boravila na ostrvu, da je odlučila da meštanima pokloni ženku pelikana, koju su nazvali IRINI. Petros je 1985. stradao u jednoj nezgodi, a nakon njegove smrti zoološki

» Read more

U arhitekturi antičke Grčke preovlađuju 3 tipa, odnosno stila stubova, koji se najviše razlikuju po kapitelu, najvišem delu stuba. 🏛 DORSKI stub je najstariji i najjednostavniji. Nastao je u 7. veku pre nove ere i koristio se u gradnji hramova u kontinentalnom delu Grčke i na zapadu. Najpoznatiji hramovi koje krase stubovi u dorskom stilu su Partenon na Akropolju i Zevsov hram u Olimpiji. Na istoku, u Joniji, na obalama Egejskog mora, u 6. veku p.n.e. nastao je JONSKI stub, tanji i elegantniji od dorskog, sa kapitelom ukrašenim spiralama. Ovaj stil korišćen je u gradnji Hrama Atine Nike i Erehtejona na Akropolju, i hrama posvećenog boginji Artemidi u Efesu, jednog od 7 čuda starog sveta. Jonski stub ponovo je uveden

» Read more

Svadbenom veselju morske boginje Tetide i tesalskog kralja Peleja, roditelja najvećeg junaka starog doba – Ahila, prisustvovali su svi bogovi sa Olimpa. Slavilo se uz ambroziju i nektar i pesmu muza… Međutim, Erida, boginja ljubomore i svađe, koja nije bila pozvana, uvređena zbog toga, htela je da unese razdor među zvanice tako što im je bacila zlatnu jabuku na kojoj je pisalo „Najlepšoj“. Tada je došlo do žučne rasprave između boginje Here, Atine i Afrodite, jer je svaka od njih verovala za sebe da je najlepša i da baš njoj treba da pripadne jabuka. Kako nisu mogli da presude, jer nijedan bog nije želeo da se meša, Zevs je naredio da boginje odu na planinu Idu, tamo nađu Parisa, sina

» Read more

Ne postoji opevaniji most u Grčkoj, niti građevina za koju se vezuje više legendi, od MOSTA U ARTI. Prema predanju most je građen u 17. veku u vreme kada je Arta postala prestonica Epirske despotovine. Turci su tražili od meštana da im pomognu u gradnji mosta preko reke Arahtos, na šta su mnogi pristali, verujući da će time ostvariti bolji položaj ili bilo kakvu vrstu povlastica. Međutim kada su saznali da se most gradi samo da bi ogromna vojska prešla preko njega i nastavila sa osvajanjima, počeli su danju da grade, a noću da ruše sve što bi prethodno sagradili. Kada su Turci pitali zašto se toliko kasni sa gradnjom, meštani su, u nadi da će to odvratiti Turke od

» Read more

TANTAL je bio Zevsov sin, vladar oblasti Lidije na maloazijskoj strani Egejskog mora. Zahvaljujući zaštiti i naklonosti oca i ostalih bogova, živeo je u sreći i bogatstvu, uživao i provodio se na zemlji i na Olimpu. Međutim, navikavši da mu je sve dopušteno i smatrajući sebe natčovekom, vremenom je postao nadmen i ohol. Počeo je da krišom ljudima odnosi nektar i ambroziju, da im u pijanstvu i zanosu otkriva tajne bogova sa Olimpa, vladara sveta, i da prijateljima daje hranu i piće od kojih bi postajali besmrtni. Nije se osvrtao ni na opomena oca. Prema jednom mitu, da bi testirao bogove sa Olimpa i njihove moći, Tantal je ubio svog sina Pelopa, isekao njegovo telo i poslužio ga na gozbi,

» Read more

Manastir Bogorodice Hozoviotise nalazi se na kikladskom ostrvu AMORGOS. Naziv se odnosi na toponim Hoziva u današnjoj Palestini gde su postojali pravoslavni manastiri, a prema lokalnom predanju Bogorodičina ikona poreklom iz Palestine je u 9. veku u vreme Ikonoklastičke borbe dospela na ostrvo i nađena je u zalivu svete Ane. Ubrzo nakon toga Aleksije Komnin nedaleko od zaliva, na litici visine 300 metara sagradio je veličanstven manastir dužine 40 metara i širine do 5. Unutar manastira postoji 8 nivoa koji su povezani stepenicama izgrađenim na stenama, sa preko 100 prostorija (kelije monaha, konaci, trpezarije, biblioteka..). Bogorodica Hozoviotisa je zaštitnica ostrva i slavi se 21. i 22. novembra.    

» Read more

Kikladsko ostrvo TINOS najpoznatije je po Hramu Bogorodice, najpopularnijoj pokloničkoj destinaciji Grka i svetilištu koje godišnje poseti na hiljade hrišćanskih vernika iz svih krajeva sveta. Hram je sagrađen na mestu gde je pronađena ikona Bogorodice, koja se prethodno javila u viziji monahinji Pelagiji. Prema predanju sveta Pelagija je tri nedelje uzastopno sanjala kako Bogorodica od nje traži da iskopa ikonu zakopanu u glavnom gradu ostrva, u polju Antonija Doksara. U septembru 1822. godine, ostrvljani su počeli iskopavanja, prilikom kojih su našli i drevni hram posvećen bogu Dionisu i hram Svetog Jovana Preteče, ali nije bilo ni traga od ikone. Nju je tek 1823. našao Dimitrije Vlasi. Kako je u to vreme vođen ustanak protiv Turaka, ova vest se proširila brzo celom

» Read more