Category: Ελλάδα ♡

Izraz „LAKONSKI GOVOR“ koristi se za nekoga ko je škrt na rečima, ko daje kratke, ali sažete i jasne odgovore, nekad s dozom duhovitosti. Lakonija je oblast na Peloponezu, čiji je centar grad Sparta, pa su Lakedemonjani u stvari bili Spartanci poznati po hrabrosti, disciplini i ratničkim veštinama, ali i po svojim dobro smišljenim i duhovitim odgovorima. Prema legendi, kada su im jednom prilikom Atinjani, njihovi najveći neprijatelji, poslali preteće pismo u kome ih pozivaju da učine ono što od njih zahtevaju, jer će u protivnom povesti vojsku na njih i ako ih pobede opljačkaće sva imanja, sravnati sa zemljom sve gradove, a decu i žene porobiti.. odgovor Spartanaca bio je samo – Ako… 😋😎💪 Prema drugoj legendi kada im

» Read more

Na Krit, gde „teku med i mleko”, KRON, bog vremena, otac Zevsa, Here, Posejdona, Hada i Hestije, doneo je prvi put vinovu lozu i naučio Krićane vinogradarstvu. Prema Isihiju, reč οίνος/oinos (vino) je kritska, a Diodor sa Sicilije Krit smatra domovinom pića, provoda i poznatog vinogradara i boga vina Dionisa. Savremeni američki naučnici objavili su na Međunarodnom Naučnom Kongresu da su koreni vina na Kritu, što je dokazano na osnovu arheoloških otkrića i sprava za pravljenje vina nađenih u mestu Vathipetro, najstarijoj vinariji na svetu. U antičko doba, doba Rimljana i srednjem veku, kritska vina su bila nadaleko tražena za simpozijume i gozbe vlastele, državnika, filozofa i umetnika. Zahvaljujući prirodi koja im je podarila idealne uslove, Krićani nastavljaju viševekovnu tradiciju

» Read more

D E L F I su jedno od najvećih i najznačajnijih arheoloških nalazišta na prostoru Grčke i najpoznatije proročište stare Grčke, posvećeno bogu Apolonu. Od davnina su smatrani omfalosom (pupkom) zemlje, jer su se prema mitologiji na tom mestu susrela dva orla koja je Zevs poslao sa suprotnih strana univerzuma, da pronađu centar sveta. Naziv se vezuje za delphus (matericu) i ukazuje na obožavanje majke Zemlje, kojoj je svetilište u početku bilo posvećeno. Apolon je takođe povezan sa ovim svetim mestom epitetom – delfinios (iz Delfa ili iz materice), a postoje dve legende koje nam govore o njegovom dolasku na te prostore. Prema jednoj bog Apolon je prvi put u Delfe došao sa juga, preobažen u delfina, sa kritskim sveštenicima

» Read more

Raste na obali Engleske i Islanda i u Sredozemlju uz stene, blizu mora, gde ima peska i dosta sunca. Koristio se još u antičko doba, poznat je kao zdrava lekovita biljka odlična za čišćenje i jačanje organizma. U kuhinji Mediterana upotrebljava se na razne načine, a najčešće se njegovi sočni mesnati listovi bare i jedu kao salata s dodatkom maslinovog ulja i limuna, ili se kiseli kao turšija. Obavezno probajte ovu biljčicu u Grčkoj! njam njam

» Read more

Grčka je prva zemlja u svetu po proizvodnji i kvalitetu MASTIKE. U pitanju je aromatična smola biljke iz roda Pistacia koja raste na Mediteranu, a smatra se da se na grčkom ostrvu HIOS, u istočnom Egeju, uzgaja jedinstvena i najkvalitetnija mastika, najverovatnije zahvaljujući specifičnom vulkanskom tlu i pogodnoj klimi. Za ovu biljku se znalo još u drevna vremena da je lekovita i moćan preparat za lečenje raznih oboljenja, i ima veliku ulogu u raznim terapeutskim metodama. Sam naziv – mastika – izveden je od grčkog glagola masao/μασάω koji znači žvakati, jer se od davnina smola drveta mastike koristila kao žvakaća guma, a i danas u savremenom grčkom postoji reč za žvaku – mastiha/μαστίχα. Grčki proizvodi koji u sebi sadrže mastiku

» Read more

Prema antičkoj mitologiji, NARCIS je bio sin rečnog boga Kefisa i nimfe Liriope. Kada se rodio prorok je njegovim roditeljima rekao da će im sin živeti dugo samo ako nikada ne ugleda svoj lik. Zbog njegove nesvakidašnje lepote svi su ga obožavali i bili zaljubljeni u njega, ali on je bio toliko gord i ledenog srca da nikome nije uzvraćao ljubav. Kada je imao 16 godina jedan od odbačenih obožavalaca prokleo ga je da zavoli ono što mu je nedostižno. Jednog dana, umoran od lova i šetnje, otišao je do izvora da utoli žeđ i u vodi ugledao svoj lik koji ga je toliko opčinio lepotom da nije mogao da se odvoji od njega. Uzalud je pokušavao da zagrli i

» Read more

Iran, SAD, Turska i Sirija prve su zemlje u svetu po uzgajanju i proizvodnji PISTAĆA, dok je Grčka 6. u svetu i prva u Evropi sa 9.500 tona godišnje. Jedna od najboljih i najkvalitetnijih sorti ove biljke gaji se na grčkom ostrvu EGINA, koje se nalazi u Saronskom zalivu, nadomak Atine. Pistaći su takoreći zaštitni znak ostrva, turisti ih mogu videti na svakom koraku, kako sama stabla, tako i štandove na kojima prodavci nude razne proizvode koji u sebi sadrže ovu hranljivu i zdravu biljku. Egina je poznata i kao ostrvo na kome se svakog septembra tradicionalno organizuje Festival pistaća i berba, a pistaći se u Grčkoj još uzgajaju i na Salamini i u centralnom delu zemlje.

» Read more

Na kikladskom ostrvu SERIFOS nalazi se jedinstvena crkva u obliku krsta. Smeštena je na samoj litici ispod nivoa zemlje i iz nje se pruža spektakularan pogled na Egejsko more. Podeljena je na 3 nivoa, modernog dizajna, a kako noću krst sija, služi i kao svetionik za brodove.

» Read more

RECINA je tradicionalno grčko belo vino koje se proizvodi dodavanjem smole bora tokom fermentacije. Naziv je dobila po reči za smolu – recini/ρετσίνι. Grci su u stara vremena amfore u kojima su čuvali vina zatvarali smolom, a često su je stavljali i u vino, što mu je davalo jak i specifičan ukus i miris. Najviše se proizvodila u Atici, gde je postala sinonim za vino. Danas se proizvodi u celoj Grčkoj i jedno je od omiljenih aperitiva koji odlično ide uz razne specijalitete grčke kuhinje..

» Read more

Da li ste znali da se 15. avgusta, na jedan od najvećih verskih praznika – Veliku Gospojinu, u Grčkoj na ostrvu Kefalonija, u mestu Markopulo, pojavljuju zmije koje dolaze iz raznih krajeva mesta do crkve posvećene Uspenju Presvete Bogorodice? Nekoliko dana pre i na sam dan praznika, ovih sivih tankih zmija sa šarom u obliku krsta na glavi, koje nazivaju Bogorodičinim zmijama, ima svuda u crkvi i oko nje, a za vreme Liturgije puze po ikoni Bogorodice i rukama vernika. Do danas niko nije uspeo da objasni ovaj fenomen, ali se pokazalo da su godine kada se zmije ne pojave, loše i teške za ostrvljane.  

» Read more