Žene na Svetoj Gori
AVATO (“ne kročiti”) je zakon kojim se ženama strogo zabranjuje pristup manastirima na Svetoj Gori. Doneo ga je vizantijski car Konstantin Monomahos kao meru zaštite od spoljnih uticaja.
Od 1953. Avato je deo ustava Grčke, a pristupanjem ove zemlje evropskoj ekonomskoj zajednici, kasnije EU, 28. maja 1979. ujedinjene članice zajednički su donele deklaraciju i potvrdile Avato.
*****
1. Veruje se da je Pulherija, ćerka vizantijskog cara Teodosija Velikog, koji je podigao manastir Vatoped, prva žena koja je pokušala da kroči na Svetu Goru. Međutim, prema predanju, na ulazu u manastir, zaustavio je Bogorodičin glas koji joj je zapovedio da se vrati nazad.
2. Sličan slučaj zabeležen je sa Marijom, ćerkom srpskog despota Đurađa Brankovića, koja je htela da manastiru Sv. Pavla lično uruči darove (zlato, smirnu, tamjan), ali kažu da joj se na putu iz pristaništa takođe javila Bogorodica i zabranila joj da kroči na ovu svetu zemlju.
3. Supruga cara Dušana, carica Jelena, ušla je u istoriju kao prva žena koja je boravila na Svetoj Gori, a povod za njen odlazak tamo bila je epidemija kuge koja je između 1347. i 1354. godine pokosila Evropu.
Tako je Jelena zimu 1347./1348. provela na Svetoj Gori, koja je još od 9. veka bila nedostupna za žene.
Car Dušan je njen dolazak opravdao rečima “Ona ne dolazi kao žena, već kao carica”, a zapisi ipak svedoče o tome da je Jelena sve vreme nošena u nosiljci i da nije kročila na tlo ove svete zemlje.
*****
U vreme Oktobarske revolucije, na Svetoj Gori su utočište našle izbeglice iz Rusije (među njima i žene), kao i u vreme tzv Maloazijske katastrofe, kada su Grci proterani iz Male Azije.