Marija Kalas/Μαρία Κάλλας

Junakinja grčke tragedije (www.stil-magazin.com)

Marija Kalas je rođena kao Meri Ana Kalogeropulos 2. decembra 1923. godine u Njujorku, kao druga od dve ćerke u porodici grčkih emigranata. Kada je napunila pet godina, njena majka je primetila da ima lep glas i upisala ju je u muzičku školu. Kada je imala trinaest godina, roditelji su joj se razveli, a zatim ju je majka ispisala iz škole. Potom su krenule u Grčku, gde ih je čekala Džeki, Marijina starija sestra.

Za vreme rata, u Atini, Džekin imućni ljubavnik smestio ih je u jedan stan. Majka Liza obezbeđivala je neophodne potrepštine tako što je postala ljubavnica jednog italijanskog oficira. Posle sklapanja mira, Marija je proterana iz Opere, jer su u upravi bili levičari. Vratila se u Ameriku, ali ni tamo nije mogla da nađe posao. Pozajmivši novac, otplovila je 1947. u Veronu zbog angažmana za četiri koncerta za koja je dobila samo dvesta četrdeset dolara. Tamo je upoznala bogatog ljubitelja opere Batista Meneginija. Čovek starinskog kova, koji je govorio samo italijanski, Batista je tada imao pedeset tri godine i bio je trideset godina stariji od Marije.

KARIJERA

Njena međunarodna karijera počela je s Batistom 1947. godine kada je sa uspehom pevala na najvećim svetskim operskim scenama. Prvi veliki trijumf doživela je 1949. kada je u Veneciji sa uspehom nastupila u dve veoma različite uloge u operama Vagnera i Belinija. U Skali je prvi put nastupala 1951. u operi Sicilijansko večernje, i ovaj teatar je bio njena glavna scena tokom pedesetih. U Londonu je redovno nastupala od 1952, a tu je i završila opersku karijeru 1965. Sredinom karijere, Marija je naglo smršala, izgubivši 35 kilograma. Neki kritičari smatraju da je ova promena doprinela opadanju kvaliteta njenog glasa u nekim operskim ulogama, dok drugi smatraju da joj je glas postao mekši i zavodljiviji.

STRAST ROĐENA NA JAHTI

Ljubav Marijinog života je bio grčki brodovlasnik Aristotel Onazis. Prvi put su se sreli na jednom balu u Veneciji i oboje su bili u braku. Marija sa trideset godina starijim mecenom i menadžerom Đovanijem Batistom Meneginijem, a Aristotel sa Tinom Livanos. Kada je Marija 1959. godine, započela vezu s Onazisom, njen brak se uveliko raspadao. Aristotel je uzvratio na izliv njenih emocija tako vatreno da je svako na palubi Kristine, uključujući i njegovu ženu Tinu, znao da se nešto desilo. Od tada pa do kraja njenog života, „jedina osoba koja je, pored umetnosti, postojala za nju bio je Onazis”. Kada se završilo ovo putovanje, Marija je molila svog muža da se razvedu: „Hoću da ostanem kod Arista”, govorila je. Menegini je bio van sebe i javno je optužio Onazisa za slom braka. Onazis je napravio ponudu: „Koliko hoćete za Mariju? Pet ili deset miliona?” Ipak, Aristotel Onazis nije mislio na razvod, hteo je i ljubavnicu i suprugu. A kada se, ipak, razveo, Mariji nije ponudio brak.

DETE LJUBAVI SA ONAZISOM

S Batistom nikada nije uspela da zatrudni, što bi, kako je verovala, popravilo njen glas i ten. Kada je sa Aristotelom ostala u drugom stanju, on je reagovao grubo: „Imam već dvoje dece. Čemu još jedno?” Za vreme trudnoće Marija je odbijala da je bilo ko vidi, i 30. marta 1960. rodila je dečaka koji je živeo samo nekoliko sati. Dečak kome je dala ime Omero Lengrini sahranjen je u Milanu. Ali, budući da je ona bila ljubavnica, rođenje i smrt dečaka morali su da ostanu tajna. Posle smrti, među ličnim dokumentima Marije Kalas pronađena je jedna mutna fotografija mrtve bebe iz 1960. godine. Bruna Lupoli, dugogodišnja odana sluškinja Marije, jednom je rekla: „Nikada nije ostala u drugom stanju osim taj jedan put kada je beba rođena u osmom mesecu trudnoće i živela samo jedan dan. Ona je imala ožiljak u donjem delu na sredini stomaka zato što je dete rođeno carskim rezom.” Bruna Lupoli je ispričala da je smrt dečaka progonila nesrećnu opersku divu sve do njene smrti 1977. godine. Marija je, kako tvrdi njena sluškinja, specijalno putovala iz Pariza u Milano samo da bi obišla grob svog sina.

LJUBAV PUNA PONIŽENJA

Loš odnos sa Onazisom, duševni bolovi koji su pratili ovu burnu ljubav, odrazili su se i na njenu karijeru. Marija Kalas je sve više posezala za tabletama za smirenje. Publika se žalila, glas čuvene božanske Kalas izgubio je sjaj. Marija Kalas je sebi htela da oduzme život, ali ju je Onazis našao u pariskom stanu, koji joj je on kupio. Iako se nikada nije zaista od nje rastao, nije propuštao priliku da je povredi. Govorio je često: „Imaj na umu, ljubavi, da ti nisi moja žena, niti domaćica u kući. Ti si samo gost.” Ili: „Ti si kao pevačica iz noćnog kluba sa pištaljkom u grlu.” Znao je kao niko drugi koliko je ona ranjiva, koliko je duboko u sebi uverena da je ružna. I pored toga, pričali su prijatelji, jednom, kada mu je pokazala svoj novi šešir i pitala kako mu se dopada, rekao je: „Kupi novi šešir ili ga skroji od dela svog nosa.”

BES ZBOG SUPARNICE

Godine 1964, Onazis se prvi put pojavio u javnosti sa Džeki Kenedi, a Marija Kalas se našla u paklenim mukama ljubomore. Jednom prilikom on je prevarom naveo Mariju da se iskrca sa Kristine, a Džeki je sproveo na palubu.

Nedelju dana posle svog venčanja sa Džeki, Onazis je zazviždao pod prozorom Marijinog apartmana. On i Marija su obnovili strasnu vezu. Jednom prilikom je u javnosti, u noćnom klubu Maksim, Onazis uzviknuo glasno: „Kako je dobro opet osetiti Marijine debele kukove. Kostiju sam sit kod kuće.”

Marija je započela vezu sa poznatim operskim tenorom Đuzepeom di Stefanom. Kroz sve njihove zajedničke turneje, Onazisovi službenici su organizovali Marijin život, a on je svakoga dana provodio sate razgovarajući s njom telefonom, žaleći se na Džeki.

TUŽAN KRAJ NESREĆNE ŽENE

Posle smrti sina Aleksandra, brodovlasnik je počeo sve više da oboleva. Kada je osetio da je kraj blizu, pozvao je Mariju: „Ona treba da dođe, supruga treba da dođe.” Bliski prijatelji kažu da je Marija Kalas cele jedne noći preležala budna u njegovom bolesničkom krevetu. „Voleo sam te. Ne uvek dobro, ali toliko koliko sam samo mogao.” Vratila se u svoj pariski apartman i živela skoro pustinjačkim životom. Kada je shvatila da više nema potrebe da bilo kome dokazuje da je velika pevačica i poželjna žena, napustila je i operu i Di Stefana.

Marija Kalas umrla je 16. septembra 1977. godine u 53. godini, a njen pepeo je razvejan iznad Egeja.

 

 

Casovi grckog

Leave a Reply

Your email address will not be published.