Egejsko i Jonsko more – naziv

EGEJSKO MORE (Αιγαίο Πέλαγος) je dobilo naziv po starogrčkom kralju EGEJU.


Prema antičkom mitu, kralj Egej, koji je vladao Atinom, morao je da svakih osam godina na Krit, kralju Minosu šalje lađom po sedam devojaka i mladića, kao danak, a u njegovoj palati – Knososu, koja je bila izgrađena u vidu lavirinta, Minotaur (pola čovek pola bik) je proždirao mlade Atinjane. Egejev sin Tezej odlučio je da to prekine i ubije Minotaura, a pred polazak na put saopštio je ocu kako će, u slučaju da pobedi, na brodu istaći bela jedra, a ako ne uspe u svojoj zamisli i pogine, njegova posada će ostaviti crna jedra.
Na Kritu je ubio Minotaura i uz pomoć klupka koje mu je dala Minosova ćerka Arijadna, uspeo da je da nađe izlaz iz lavirinta i pobegne.
U povratku je Tezej poveo i Arijadnu za Atinu, ali mu je na ostrvu Naksos, gde su pristali na kratko, bog Dionis oduzeo devojku, pa je on slomljen zbog toga zaboravio na obećanje koje je bio dao ocu i isplovio sa razvijenim crnim jedrima..

Kralj Egej, koji je sedeo na litici i čekao ga s nestrpljenjem da se vrati, video je izdaleka da se približava brod sa crnim jedrima i u očaju zbog gubitka sina, bacio se u more, koje se od tada po njemu zove – Egejsko.

 

Резултат слика за ιονιο πελαγος

Postoji više verzija i mitova o načinu na koji je JONSKO MORE (Ιόνιο πέλαγος) dobilo naziv.

Prema jednoj verziji, dobilo je naziv po Io (Ιώ) u koju je bio zaljubljen Zevs. Kada je Hera to saznala, pretvorila ju je u kravu i postavila svevidećeg Argusa da je čuva. Zevs je tada poslao svog glasnika Hermesa da je oslobodi i on je to učinio ubivši pritom Argusa. Čim je Hera saznala za to, poslala je konjsku buvu na nju, koja ju je stalno ujedala. Ne mogavši da je se oslobodi, Io je bežala ka Jonskom zalivu (današnje Jonsko more), prošla Iliriju, Trakiju, Bosfor i kada je stigla u Egipat povratila je ljudski oblik.

Prema drugoj verziji naziv potiče od Jona (Ιόνιος) sina Dirahosa, kojeg je greškom ubio Herakle, kada je pokušavao da pomogne Dirahu da se suoči sa svojom braćom. Jonovo telo bačeno je u more i ono se od tad zove po njemu.

Teopomb, istoričar sa Hiosa koji je živeo u Atini tvrdi da je more nazvano po Ilirskom junaku Jonu, a drugi kažu da ima veze sa Joncima koji su se tu izgubili.

 

 

Casovi grckog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *