Nova Godina/Πρωτοχρονιά

U Grčkoj, kao i u Srbiji, postoji mnogo običaja koji se vezuju za Novu Godinu i koji se razlikuju od mesta do mesta, ali ovde ćemo navesti nekoliko najbitnijih koji se poštuju u celoj zemlji za praznike. Najpre da napomenemo da je grčki DEDA MRAZ u stvari SVETI VASILIJE (Άγιος Βασίλης) koji je ostao upamćen kao neko ko je ceo svoj život posvetio pomaganju siromašnima i bolesnima i smatra se prvim idejnim tvorcem i organizatorom udruženih humanih akcija u istoriji. Bio je visok i stasit i imao dugu crnu bradu i tamne prodorne oči. Ovaj veliki svetac umro je 31. decembra 378. godine, a za 1. januar, dan na koji je sahranjen, hrišćanski narodi su imali običaj da kažu da

» Read more

Božić/Χριστούγεννα

Grci slave Božić po novom kalendaru 25. decembra. ++++++++++ Božić se na grčkom kaže Χριστούγεννα (u bukvalnom prevodu – Rođenje Hrista), a Badnji dan – παραμονή Χριστουγέννων (reč παραμονή koristi se za dan uoči bilo kog velikog praznika). ++++++++++ U Grčkoj je nekada bio običaj da se za Božić okiti BROD (Χριστουγεννιάτικο καράβι), a ne jelka. Razlog je, naravno, činjenica da zemlja izlazi na tri mora i da je narod oduvek imao poseban odnos prema moru i moreplovstvu. Prva jelka okićena je 1833. godine, u tadašnjoj prestonici Nafplionu, a od 1950. običaj se raširio po celoj zemlji. Iako danas, poput ostatka hrišćanskog sveta, Grci ukrašavaju jelku, tj božićno drvo (χριστουγεννιάτικο δέντρο), stanovnici uglavnom manjih mesta i ostrva sačuvali su običaj

» Read more

Δεκαπενταύγουστος

VELIKA GOSPOJINA  jedan je od najvećih verskih praznika u Grčkoj, kada se slavi Uspenje Presvete Bogorodice (Η Κοίμηση της Θεοτόκου). Budući da Grci prate Novi reformisani julijanski kalendar, praznik pada na 15. avgust, pa ga i zovu Δεκαπενταύγουστος. Dan je posvećen Bogorodici, a to je ujedno imendan svih Marija, Mariosa, Despina, Panajota i Panajotisa.   U čast Bogorodice strogo se posti 14 dana, od 1. do 14. avgusta, a praznik nazivaju i „letnjim Uskrsom“. U tom periodu crkva ne obavlja ni venčanja. Ovaj veliki praznik zvanično je neradni dan u Grčkoj, a u celoj zemlji slavi se na spektakularan način. Najviše vernika odlučuje se da praznik proslavi na ostrvima, a najpoznatija proslava je na ostrvu TINOS, gde do Hrama i

» Read more

Imendan/Ονομαστική γιορτή

I M E N D A N je dan kada se u pravoslavoj veri i po novom kalendaru koji su Grci prihvatili 1924. godine slavi svetac po kome smo dobili ime. (Dan kada se svetac upokojio). Prema tradiciji, na taj dan slavljenik ide u crkvu na službu u čast svog sveca zaštitnika i pali mu sveću. Takođe se pričesti i sveštenik mu da naforu (hleb = Isusovo telo). U svakoj kući bi na vidnom mestu trebalo da stoji ikona svetaca koji se slave, kao što kod Srba stoji slavska ikona. Slavlje koje se organizuje, u skladu sa crkvenim kanonima trebalo bi da bude jednostavno i skromno. Grci veći značaj pridaju imendanima, nego svojim rođendanima. Vaši najbliži će se setiti da vam

» Read more

Martenica/Martinka

je narukvica od belog i crvenog konca koja se plete poslednjeg dana u februaru, stavlja na ruku 1. marta (kao dobrodošlica proleću) i nosi do kraja meseca. U pitanju je amajlija koja se pravi da otera zle duhove i urok, ali i da zaštiti decu od prvog prolećnog sunca, a daruje se voljenim osobama za zdravlje, sreću i snagu tokom cele godine. Smatra se da ovaj običaj svoje korene ima u antičkoj Grčkoj i Eleusinskim Misterijama, kada su učesnici vezivali končić oko desne ruke i leve noge, a tradiciju su sačuvali i drugi balkanski narodi. ***** U Bugarskoj se na 1. mart nosi nakit od belog i crvenog konca, tzv “Martenica”, a stanovništvo u nekim krajevima ispred kuće ostavlja komad

» Read more

Državni praznici/Εθνικές γιορτές

D A N   N E Z A V I S N O S T I 25. MART (25η Μαρτίου) je u Grčkoj najveći državni praznik (εθνική γιορτή), dan kada je 1821. godine podignut ustanak (επανάσταση) protiv Turaka. Ustanak je podignut na Peloponezu, odakle se proširio na sve krajeve zemlje, a jedan od slogana ustanka bio je “Sloboda ili smrt” (Ελευθερία ή Θάνατος) koji je danas simbolički predstavljen plavim i belim linijima na grčkoj zastavi (9 slogova). Proslave se odvijaju u svim većim i manjim mestima Grčke, Kipra i grčke dijaspore, gde se organizuju školske i vojne parade (σχολικές και στρατιωτικές παρελάσεις). Na ovaj dan pada i veliki hrišćanski praznik – Blagovesti, na grčkom – Ευαγγελισμός, a svi Evangelosi/Vangelisi i

» Read more

Krštenje/Βάπτιση

Dan krštenja najvažniji je dan u životu Hrišćana. Kod Grka se obično organizuje godinu dana nakon rođenja deteta, i do tada se detetu ne daje ime, već ga celu prvu godinu porodica i porodični prijatelji zovu „beba“ (μπέμπα, μπέμπης 🙂 ) Bebu krsti kum, a sama ceremonija u crkvi izgleda ovako: Beba se najpre umota u beli peškir koji su doneli kumovi. Nakon toga svešteno lice je uranja tri puta u blagosiljanu vodu, izgovarajući ime koje je odabrano za bebu. Beba se posle toga pomazuje svetim mirom, a zatim oblači u belu odeću. (o imenima koje Grci daju svojoj deci, značenjima grčkih i srpskih imena, nadimcima i dr, posebno smo pisali na drugoj temi  https://www.grcki.com/imena/) +++++ Čestita se i roditeljima i

» Read more

Venčanje/Γάμος

Iako je miraz ukinut, u mnogim krajevima Grčke, mama, bake i tetke „daju u miraz“ nevesti posteljinu, peškire, stolnjake i druge rukotvorine, a mladin otac poklanja budućem bračnom paru kuću. * Takođe su, u manjim sredinama i na ostrvima, sačuvani razni običaji koji datiraju od davnina. Neki od njih su: Nameštanje kreveta/Στρώσιμο κρεβατιού – Nekoliko dana pre samog venčanja, pozivaju se gosti u buduću kuću mladenaca i neudate devojke nameštaju i ukrašavaju krevet raznim darovima. Mladoženja je taj koji može krevet da rasturi ukoliko mu se ne sviđa kako izgleda, i u tom slučaju će one opet nameštati sve dok on ne bude zadovoljan. Nakon toga zvanice bacaju na krevet pirinač i novac. Imena ispisana na đonu-štikli nevestine cipele/Τα ονόματα στη σόλα

» Read more

Uskrs/Πάσχα

U S K R S je najveći i najznačajniji hrišćanski praznik, i Grci ga, iako su prihvatili novi kalendar, slave zajedno sa starokalendarcima. Praznik se slavi nekoliko dana, i postoje običaji koji se vezuju za svaki dan. +++++ Na VELIKI ČETVRTAK domaćice farbaju jaja, bake i deke kupuju deci novu odeću, a kumovi cipele i posebne sveće lambade (λαμπάδες) za Vaskrs. U manjim sredinama putevi i kuće se kreče. Na VELIKI PETAK mlade devojke cvećem, vencima i svećama ukrašavaju Επιτάφιος (Plaštanicu), koji predstavlja Isusov grob. Celog dana crkvena zvona oglašavaju žalost, a tradicionalno se na taj dan ne radi i poštuje se najstroži post (na vodi).  U mnogim delovima Grčke pravi se i lutka koja predstavlja Judu, koju vernici spaljuju,

» Read more