Category: Grci

SIRTAKI/ΣΥΡΤΑΚΙ je najpoznatiji grčki ples koji je osmislio Jorgos Provias 1964. za potrebe filma GRK ZORBA, a sastoji se od brzih i sporih pokreta plesa HASAPIKO. Muziku za sirtaki komponovao je MIKIS TEODORAKIS. Osnovna karakteristika ovog plesa i njegove muzike jeste ubrzanje ritma. Plesači se postavljaju u liniju ili krug držeći se jedni drugima za ramena i igra se u 4/4 taktu, s tim što se postepeno ubrzava i dostiže 2/4. Sam naziv potiče od grčke reči “συρτός“, koja označava čitavu grupu tradicionalnih grčkih kola, u kojima plesači vuku (σέρνουν) noge, za razliku od plesova gde se poskakuje. Tako je reč sirtaki u stvari deminutiv reči sirtos. Danas je sirtaki sinonim za grčki ples i muziku, i igra se kako

Ako ste prisustvovali nekom grčkom slavlju, bili na „buzukiju“ s grčkom muzikom uživo ili se prosto zadesili u taverni u trenutku kad je nekog Grka „pogodila pesma“, sigurno ste imali prilike da vidite „orlov ples“ ili ζεϊμπέκικο/ζεμπέκικο. Ne postoje pravila i određeni koraci, već samo pokreti koji se prave u zamišljenom krugu (uz improvizovane finte), pa se može reći da ovaj ples Grci igraju za svoju dušu. Pesma/Kompozicija uz koju se igra ovakav ples, isto se zove zembekiko. Postoji više teorija o poreklu samog plesa i njegovog naziva. Prema jednoj u pitanju je starogrčki-trakijski ples, koji su stari Tračani doneli iz Azije kada su se nastanili u mestu Tralleis (današnji Ajdin) u Maloj Aziji. Prema drugoj, ovaj ples vodi poreklo

Ο ΧΟΡΟΣ ΤΗΣ ΚΟΙΛΙΑΣ (orijentalni/trbušni ples)   ženski je improvizovan ples rasprostranjen po celoj Grčkoj i Balkanu, kao i orijentalnim zemljama. Neki poznavaoci tvrde da svoje korene ima u plesu kordakas iz Antičke Grčke (slika iznad), dok su drugi mišljenja da potiče iz centralne Azije. Sama etimologija reči vezuje se za činjenicu da je nekada sviran na duploj žici (tsifte = dupli, teli = žica). Dakle stari Grci iz Male Azije i istočnjački muzičari postavljali su dve najviše žice violine jednu do druge i svirali istu notu s razlikom u oktavi, tako da se melodija svira u oktavama i da ima intenzivniji zvuk. Tsifteteli je danas neizostavan na svim slavljima i u klubovima sa grčkom muzikom uživo, gde se neretko

M A N T I N A D A je pesma koja se sastoji od dva stiha, obično 15rca u rimi, ili četiri polustiha. Uvek je prati kritska lira (nekad uz još neki instrument). Peva se u mnogim delovima zemlje, ali najviše na Kritu, koji je čuven po svojim mantinadama. U drugim krajevima i na drugim ostrvima Grčke, poznate su pod nazivima: kotsaki, lianotragouda, rimes, distixa i dr. Kritska mantinada je impulsivna, improvizovana i govori o osećanjima, mislima, životu kritskog naroda, crpi teme iz raznih sfera i njom se izražavaju osećanja, tuga, muka, razočaranje.. Neizostavna je na kritskim svadbama, krštenjima i drugim slavljima i okupljanjima.  

je GRČKI NACIONALNI INSTRUMENT i jedna od prvih asocijacija na Grčku. U pitanju je žičani instrument, koji se svira sa trzalicom, i može imati 3 ili 4 para žica. Poreklo buzukija je grčko, jer se smatra, kao i lauta, vrstom razvijene starogrčke pandure. Veruje se da je instrument star hiljadama godina i da je od antičkih Grka, preko Vizantije, preživeo tursku okupaciju, i dostigao svoj vrhunac u naše doba. U drugoj polovini 19. veka, rembetiko muzika (dva buzukija, gitara i baglama), popularizovala je i buzuki. Rembetiko se kao muzički pravac poistovećuje sa buzukijem, a najveći buzukisti (μπουζουκτσήδες) bili su: Vamvakaris, Tsitsanis, Hiotis i Mitsakis. BAGLAMA ili baglamadaki (od turske baglame) je muzički instrument, sličan buzukiju, manji po dimenzijama, koji se