Atina, pre nego što je postala glavni grad

Grčke 1834. godine, bila je varošica sa svega 10.000 stanovnika i oko 170 domaćinstava . Zanimljivo je da je u isto vreme u Patri živelo 15.000, a u Solunu čak 60.000 stanovnika. Tada siromašno stanovništvo živelo je u trošnim kućicama oko brda Akropolja. Odluka da se, posle Nafpliona, Atina proglasi prestonicom, doneta je zahvaljujući njenoj slavnoj istoriji i istorijskim spomenicima i ruševinama iz antičkog i vizantijskog doba, kojih je bilo na svakom koraku. Zahvaljujući ulaganjima i radovima koji su preduzeti, grad se munjevitom brzinom razvio, da bi 1896. na otvaranju prvih savremenih Olimpijskih Igara brojao 140.000 stanovnika i bio glavni trgovački i duhovni centar zemlje.

» Read more

Muzeji i pozorišta

Grčka ima više ARHEOLOŠKIH MUZEJA nego bilo koja druga zemlja na svetu (preko 100). Najveći i najpoznatiji su Muzej na Akropolju, Arh. muzej u Atini, u Solunu, u Olimpiji, u Delfima, u Iraklionu na Kritu, ali manji i veći muzeji nalaze se u svim gradovima/mestima/ostrvima sa arheološkim nalazištima iz antičkog doba. Atina je grad sa najviše pozorišta na svetu (148 scena), a najpoznatiji atinski ODEON HERODA ATIČKOG (Ωδείο Ηρώδου του Αττικού) u podnožju Akropolja našao se na drugom mestu u svetu na listi najboljih prostora za predstave i program uživo, posle Minack Theatre u Engleskoj.

» Read more

Žene na Svetoj Gori

AVATO (“ne kročiti”) je zakon kojim se ženama strogo zabranjuje pristup manastirima na Svetoj Gori. Doneo ga je vizantijski car Konstantin Monomahos kao meru zaštite od spoljnih uticaja. Od 1953. Avato je deo ustava Grčke, a pristupanjem ove zemlje evropskoj ekonomskoj zajednici, kasnije EU, 28. maja 1979. ujedinjene članice zajednički su donele deklaraciju i potvrdile Avato. ***** 1. Veruje se da je Pulherija, ćerka vizantijskog cara Teodosija Velikog, koji je podigao manastir Vatoped, prva žena koja je pokušala da kroči na Svetu Goru. Međutim, prema predanju, na ulazu u manastir, zaustavio je Bogorodičin glas koji joj je zapovedio da se vrati nazad. 2. Sličan slučaj zabeležen je sa Marijom, ćerkom srpskog despota Đurađa Brankovića, koja je htela da manastiru Sv.

» Read more

Atos

ATOS (ili Atonas) je naziv planine na 3. „prstu” Halkidikija (Svetoj Gori), a nekada se koristi i za celo poluostrvo. Prema drevnoj mitologiji, planina je nastala tako što je u borbi između titana i bogova sa Olimpa, titan Atos podigao jednu veliku stenu (planinu u Trakiji) i bacio je na bogove, ali ih je promašio, a stena je pala na samu ivicu poluostrva Halkidiki. Prema drugoj verziji isti taj titan se branio na Halkidikiju, kada je Posejdon na njena bacio planinu koju je prethodno iščupao iz Palinija (Kasandra) i pogodio je njom. Po njemu je planina, a kasnije i celo poluostrvo dobilo ime Atos. U antičko doba Atonska gora bila je poznata pod nazivom Apolonijada. Na vrhu Atosa (2.033m) nalazili

» Read more

Prvi ljudi na Halkidikiju – mit

U mitološkim predanjima starih Helena neizostavno i veoma često se pominje područje kao što je Halkidiki, koji je bilo naseljeno još od najdrevnijih vremena. Pesnik Hesiod, između ostalog, napominje da su bogovi i ljudi istog porekla. Prvi čovek, pravočovek, iskočio je iz zemlje. Jedno od mesta, koje sa pravom pretenduje da nosi čast prvenstva rađanja čoveka, je naselje KASANDRA na Halkidikiju, sa tadašnjim imenom PALLINI ili FLEGRES, jer je prema lokalnom predanju iz njene zemlje iskočio FLEGREOS ALKIONEAS, najstariji titan. Prema grčkoj mitologiji, na polju FLEGREOS, kod današnjeg gradića Palini na Kasandri (1. prstu Halkidikija) odigrala se jedna od najtežih borbi titana, a na tom mestu je kako navodi mit sahranjen i gigant zemljotresa Egelados. U borbi su učestvovali, na

» Read more

Grčka zastava

Grčka zastava sastoji se od 9 horizontalnih linija plave i bele boje i krsta. KRST simbolizuje pravoslavnu veru Grka. Za poreklo PLAVE i BELE boje na zastavi postoji više verzija, pa tako prema jednoj plava boja simbolizuje grčko nebo, a bela grčku nevinost i borbu za slobodu, prema drugoj plava se odnosi na grčko more, a bela na penu morskih talasa ili kućica na grčkim ostrvima, prema trećoj verziji preuzeta je od boja tradicionalne nošnje, prema četvrtoj od zastava vojske Aleksandra Makedonskog, zatim od vizantijskih generala i carskog simbola Paleologa. 9 LINIJA odnosi se na 9 slogova grčkog slogana “Sloboda ili smrt” → Ελευθερία ή θάνατος (ε-λευ-θε-ρί-α -ή -θά -να -τος). Zastava se menjala kroz istoriju, pa je tako od

» Read more
1 6 7 8 9