Category: Ελλάδα ♡

Iran, SAD, Turska i Sirija prve su zemlje u svetu po uzgajanju i proizvodnji PISTAĆA, dok je Grčka 6. u svetu i prva u Evropi sa 9.500 tona godišnje. Jedna od najboljih i najkvalitetnijih sorti ove biljke gaji se na grčkom ostrvu EGINA, koje se nalazi u Saronskom zalivu, nadomak Atine. Pistaći su takoreći zaštitni znak ostrva, turisti ih mogu videti na svakom koraku, kako sama stabla, tako i štandove na kojima prodavci nude razne proizvode koji u sebi sadrže ovu hranljivu i zdravu biljku. Egina je poznata i kao ostrvo na kome se svakog septembra tradicionalno organizuje Festival pistaća i berba, a pistaći se u Grčkoj još uzgajaju i na Salamini i u centralnom delu zemlje.

Na kikladskom ostrvu SERIFOS nalazi se jedinstvena crkva u obliku krsta. Smeštena je na samoj litici ispod nivoa zemlje i iz nje se pruža spektakularan pogled na Egejsko more. Podeljena je na 3 nivoa, modernog dizajna, a kako noću krst sija, služi i kao svetionik za brodove.

RECINA je tradicionalno grčko belo vino koje se proizvodi dodavanjem smole bora tokom fermentacije. Naziv je dobila po reči za smolu – recini/ρετσίνι. Grci su u stara vremena amfore u kojima su čuvali vina zatvarali smolom, a često su je stavljali i u vino, što mu je davalo jak i specifičan ukus i miris. Najviše se proizvodila u Atici, gde je postala sinonim za vino. Danas se proizvodi u celoj Grčkoj i jedno je od omiljenih aperitiva koji odlično ide uz razne specijalitete grčke kuhinje..

Da li ste znali da se 15. avgusta, na jedan od najvećih verskih praznika – Veliku Gospojinu, u Grčkoj na ostrvu Kefalonija, u mestu Markopulo, pojavljuju zmije koje dolaze iz raznih krajeva mesta do crkve posvećene Uspenju Presvete Bogorodice? Nekoliko dana pre i na sam dan praznika, ovih sivih tankih zmija sa šarom u obliku krsta na glavi, koje nazivaju Bogorodičinim zmijama, ima svuda u crkvi i oko nje, a za vreme Liturgije puze po ikoni Bogorodice i rukama vernika. Do danas niko nije uspeo da objasni ovaj fenomen, ali se pokazalo da su godine kada se zmije ne pojave, loše i teške za ostrvljane.  

U severoistočnom delu Krita, 24km od mesta Sitija, nalazi se egzotična plaža VAI, sa najvećom ŠUMOM PALMI u Evropi (oko 4.500 stabala). Prema jednom predanju nastala je od arapskih gusara koji su tu bacali koštice urmi koje su jeli, a prema drugom na isti način, ali od Feničana, koji su nekada naseljavali to područje. Plažu je 70ih godina proslavila reklama za Bounty čokoladice, u kojoj su kokosi padali sa palmi. Od tada svake sezone privuče na desetine hiljada turista, a njen sitan zlatni pesak i kristalno čista voda nagrađeni su Plavom zastavicom za čistoću obale i mora.

Jedina CRKVA BEZ KROVA na svetu nalazi se u pećini na vrhu brda Kakavo na ostrvu Limnos i posvećena je Bogorodici. Sagradili su je monasi asketi oko 1300. godine, a i danas je poznata kao mesto jedinstvene arhitekture i estetike, idealno za prepuštanje molitvi u potpunoj tišini i miru.

ili MILOSKA VENERA, jedno je od najpoznatijih umetničkih dela na svetu. U pitanju je skulptura od mermera visine 203cm, za koju se smatra da predstavlja boginju ljubavi i lepote. Nastala je na kraju Helenističkog perioda, oko 100. godine p.n.e., a pronađena je 1820. godine sasvim slučajno na jednoj njivi na ostrvu Milos. Originalno postolje i ruke su izgubljene, a prema rekonstrukciji Afrodita je u levoj ruci držala jabuku, koja se na grčkom kaže – milo. U Arheološkom muzeju na Milosu može se videti kopija ovog velikog umetničkog dela, dok je originalna skulptura izložena u Luvru u Parizu.  

Planinski venac TAJGET nalazi se u Lakoniji na jugu Grčke i njegov vrh Prorok Ilija od 2.407 metara najviši je vrh Peloponeza. Ovaj vrh ima oblik piramide, koja se vidi iz Sparte i za koju se i danas polemiše da li je prirodni ili metafizički fenomen. Planina je, prema mitologiji, omiljeno lovište boginje Artemide, a naziv je dobila po nimfi Tajgeti, koja je bila u njenoj pratnji. Tajget je dug 115 kilometara i dominira panoramom gradova Sparta i Kalamata. Celo područje je poznato po prelepoj prirodi, neprohodnim stazama, visoravnima, plodnim ravnicama, slikovitim selima i zaštićeno je programom Natura 2000 kao stanište mnogih endemskih biljnih i životinjskih vrsta. Prema mitu Spartanci su sa ove planine bacali u ponor decu koja bi

Reč MUZEJ (iz starogrčkog μουσείο) nastala je od reči MUZA (μούσα) i označava sedište muza, mesto gde obitavaju muze, zaštitnice umetnosti i nauke. Muze su, prema verovanju, prelepe i nadarene ćerke vrhovnog boga Zevsa i titanke Mnemosine, i ima ih 9. One su vodene nimfe i žive na izvoru na planini Parnas uz Apolona. Zaštitnice su epske i herojske poezije (Καλλιόπη/Kaliopa), plesa (Τερψιχόρη/Terpsihora), muzike i lirske poezije (Ευτέρπη/Euterpa), ljubavne poezije (Ερατώ/Erato), tragedije (Μελπομένη/Melpomena), komedije (Θάλεια/Talija), pantomime i retorike (Πολύμνια/Polihimnija) istorije (Κλειώ/Klio) i astronomije (Ουρανία/Uranija), a i dan danas se ta reč koristi za onoga ko nadahnjuje umetnika.  

Μικρή Βενετία Μυκόνου Na Mikonosu postoji kvart koji se zove MALA VENECIJA. Počeo je da se gradi sredinom 18. veka i u njemu su tada živeli kapetani i bogati trgovci. Šarene kućice sa drvenim balkonima, žaluzinama i stepeništem, koje izgledaju kao da vise iznad more dok ih zapljuskuju talasi, neodoljivo podsećaju na čuveni italijanski grad. Ovaj slikoviti kvart poznat je i kao mesto na kome može da se uživa u najlepšem pogledu na zalazak sunca na ostrvu, pa su u to vreme kafići i taverne uz obalu puni.