Category: Zanimljivosti/Ενδιαφέροντα στοιχεία (facts)

Grčki kapetan MARINOS RICUDIS 1999. godine odbio je da učestvuje u NATO bombardovanju i da svojim brodom krene na SR Jugoslaviju. Zbog te odluke otpušten je iz vojne mornarice i osuđen na uslovnu kaznu od dve i po godine zatvora. Nakon ordena svetog cara Konstantina koji mu je dodelila Srpska Pravoslavna Crkva, u februaru prošle godine na svoj rođendan, dobio je MURAL u Dunavskoj ulici na Dorćolu. Sliku je tada podelio na FB profilu uz reči: Grafit u Beogradu. Moj rođendanski poklon. Predivan je. Hvala svim mojim srpskim prijateljima. Grčka – Srbija bliže nego ikada. 🇷🇸🇬🇷❤️💙

» Read more

8. aprila 1999. godine, u vreme bombardovanja Jorgos Dalaras i Alkinoos Joanidis zajedno sa još 5 muzičara, održali su veliki antiratni koncert podrške srpskom narodu, na Trgu republike u srcu Beograda. „Došli smo jer vas volimo, kao prijatelji. Nismo došli da podržimo pojedince ili režim. Došli smo zbog mira, da prestane rat“ – izjavio je tada Jorgos Dalaras. A odmah nakon toga Ioannidis je dodao: „Ponosan sam što služim umetnosti ovde u Beogradu. Ali iznad svega ponosim se time što ja, umetnik sa okupiranog Kipra, pevam zajedno s vama“. ♡   ******************* U vreme bombardovanja održani su i ANTIRATNI KONCERTI na TRGU SINTAGMA u ATINI i na ARISTOTELOVOM TRGU u SOLUNU, na kome je učestvovao veliki broj grčkih muzičara, odakle

» Read more

FIDIPIDIS (Φειδιππίδης) je bio čuveni atinski trkač, koji je nešto pre bitke kod Maratona 490. godine pre n.e. poslat iz Atine u Spartu da zatraži pomoć. Pretrčao je više od 200 km za dva dana, a po povratku je objavio svojim sugrađanima da je pobeda na njihovoj strani. U novije doba u sećanje na njega uveden je SPARTATHLON, trka od 245,3 km od Atine do Sparte. Takođe je u njegovu čast relacija Atina-Sparta-Atina-Maraton nazvana „Φειδιππίδειος δρόμος“/Fidipidisov put, a malo njih je uspelo da je pretrči. Prema drugom izvoru, Fidipidis je bio vojnik koji je Atinjanima doneo vest o čuvenoj pobedi nad Persijancima kod Maratona, pa se smatra trkačem u čiju je čast Maratonska trka (Μαραθώνιος) dobila ime.  

» Read more

  Grci se najčešće predstavljaju kraćim oblikom svog imena (iz savremenog grčkog) koje su dobili krštenjem ili čak nadimkom, pa verovatno niste znali da je Nikos u stvari Nikolaos, Jorgosu je pravo ime Georgios, Janisu Ioanis, nijednom Kostasu, Kostisu i Dinosu to nisu krštena imena, već Konstantinos, Lefteris je u stvari Elefterios, Vangelis Evangelos, Panos Panajotis, Vasilis je Vasilios, a Andonis Andonios. Mihalisu je ime Mihail, Manolisu i Manosu Emanuil, Babisu Haralampios, Miltosu Miltiadis, a Alkisu Alkiviadis. Thanasis, Thanos i Sakis imaju isto ime, a to je Athanasios, Tasos je izveden od Anastasios, Telis od Aristotelis, Sifis od Iosif, a Spiros od Spiridonas. Isti je slučaj sa nekim ženskim imenima, pa će Grkinja koja vam se predstavi kao Natasa u stvari

» Read more

Uvoz krompira u Grčku pripisuje se predsedniku Joanisu Kapodistrijasu, ali čudan je sam način na koji je krompir postao prihvaćen od strane stanovništva. U početku je Kapodistrijas uvozio krompir i nudio ga stanovništvu, međutim niko nije bio zainteresovan. Znajući grčku narav, dosetio se da na dokovima u luci Nafpliona (tada prestonici grčke države), istovari ogromne količine krompira, ali da oko njega postavi stražu koja bi ga danonoćno čuvala. Uskoro su počele da se šire glasine o krompiru koji mora biti mnogo važan, kad je toliko zaštićen, što je privuklo Grke i kao što se očekivalo, počeli su da ga kradu. Stražarima je bilo naređeno da se prave da ne primećuju te sitne krađe, i u roku od svega nekoliko dana,

» Read more

I Grci su, kao i Srbi, sujeveran narod, pa tako veruju da: BOSILJAK ČUVA KUĆU (zato ćete pored praga ispred svake kuće naići na saksiju s bosiljkom – a uspešno se bori i s komarcima!) BELI LUK takođe čuva od kletvi i uroka treba PREGRISTI jezik kada se izgovori nešto loše, da ga ne bismo prizvali. (Φάε τη γλώσσα σου!) -iz istog razloga se treba POMERITI SA MESTA (Κουνήσου απ’ τη θέση σου!) -ali i KUCNUTI U DRVO (Χτύπα ξύλο!) ako dvoje ljudi izgovori istu reč ili rečenicu u isto vreme, treba da dodirnu bilo koju stvar crvene boje, da se ne bi posvađali (πιάσε κόκκινο!) ako nas SVRBI desni dlan, dobićemo pare. Ako nas svrbi levi, daćemo ih. pare nam

» Read more

Za razliku od Srba, koji za glavobolju obično krive “vreme” 🙂 Grci su, kad ih zaboli glava, skoro sigurni da ih je neko urekao. Urok može biti loš – “κακό μάτι“- ukoliko je neko pomislio ili izgovorio nešto loše o vama iz zlobe, zavisti ili ljubomore, a može se nesvesno i iz dobre namere – previše pohvala i komplimenata baciti urok na nekoga -“καλό μάτι“- Za skidanje uroka postoji više molitvi koje bi trebalo da izgovori svešteno lice, ali često u praksi to radi neka ženska osoba iz porodice ili komšiluka, za koju se zna da ima „dara” za uspešno otklanjanje glavobolje, pospanosti i mučnine prouzrokovane urokljivim okom. Ukoliko se desi da joj se prilikom izgovaranja molitve prispava i počne

» Read more

ΟΙ ΔΩΔΕΚΑΘΕΪΣΤΕΣ U Grčkoj postoji jedan broj vernika koji i danas veruje u 12 bogova sa Olimpa, tzv Dodekateisti. Njihova organizacija “Povratak Helena” ima za cilj da vrati na scenu drevnu grčku religiju, vrednosti, filozofiju i način života antičkih Grka, ali i ceremonije koje su se održavale u čast drevnih grčkih bogova. Ne postoji tačan podatak koliko ima dodekateista, ali osnivač organizacije kaže da ih je iz godine u godinu sve više.  

» Read more

Pre 4.000 godina Stari Grci koristili su mleko i sir, ne samo u ishrani, već su ih prinosili u čast bogova. Grčka najpoznatija i najpopularnija vrsta sira – FETA, već hiljadama godina povezuje mediteransku kuhinju sa ostatkom sveta. Prema grčkoj mitologiji kiklop Polifim prvi je proizvodio fetu, a spominje je i Homer u svom epu “Odiseja”. Feta se proizvodi isključivo od ovčjeg ili mešavine ovčjeg i kozjeg mleka, pri čemu kozje ne sme da premašuje 30%. Zajedno je, sa ostalim grčkim sirevima, 1996. godine registrovana i zaštićena od strane Evropske Unije, a jedan je od proizvoda čiji se kvalitet neprestano poboljšava zahvaljujući spoju tradicije i tehnologije. Danas se proizvodi na skoro celoj teritoriji Grčke, a najpoznatiji krajevi po proizvodnji i

» Read more

GRČKA PREZIMENA, kao i srpska, mogu nastati od nekog imena (Joanu, Georgiadis, Apostolu, Andoniadis, Stefanakis..), mesta odakle vode poreklo (Lezvidis, Hanjotis, Kavaljotis, Kipreos..), od naziva zanimanja (Zografu – slikar, Kalogeras – kaluđer, Maragos – stolar, Papas – pop, Sideris – kovač, Hrisohoidis – zlatar..), od raznih drugih imenica (Zahariu – šećer, Iliadis – sunce,  Vasilikos – bosiljak, Livadiotis – livada, Eleftheriu – sloboda, Fotiadis – svetlost..) i prideva (Galanopulos – plav, Glikis/Glikopulos – sladak, Mavrudis – crn, Argiros – srebrni, Spanos – čosav). ***** U Grčkoj su ženska prezimena u GENITIVU, pa će tako muškarac nositi prezime Papadopulos, a njegova žena će se prezivati – Papadopulu (u značenju – Papadopulosova), Nikolaidis – Nikolaidu, Stefanakis – Stefanaki i dr, dok neka

» Read more