Božić/Χριστούγεννα

Grci slave Božić po novom kalendaru 25. decembra.

++++++++++

Božić se na grčkom kaže Χριστούγεννα (u bukvalnom prevodu – Rođenje Hrista), a Badnji dan – παραμονή Χριστουγέννων (reč παραμονή koristi se za dan uoči bilo kog velikog praznika).

++++++++++

U Grčkoj je nekada bio običaj da se za Božić okiti BROD (Χριστουγεννιάτικο καράβι), a ne jelka.
Razlog je, naravno, činjenica da zemlja izlazi na tri mora i da je narod oduvek imao poseban odnos prema moru i moreplovstvu.
Prva jelka okićena je 1833. godine, u tadašnjoj prestonici Nafplionu, a od 1950. običaj se raširio po celoj zemlji.
Iako danas, poput ostatka hrišćanskog sveta, Grci ukrašavaju jelku, tj božićno drvo (χριστουγεννιάτικο δέντρο), stanovnici uglavnom manjih mesta i ostrva sačuvali su običaj kićenja brodova, koji krase njihove trgove i domove.

++++++++++

Za razliku od Srba, česnicu prave za Novu Godinu, a na Badnji dan pravi se i jede HRISTOV HLEB ili Χριστόψωμο, koji liči najviše na naš slavski kolač, napravljen od najosnovnijih sastojaka, ali ukrašen bogato. U većini mesta se ne seče, već lomi rukama i deli među ukućanima.

++++++++++

U mnogim selima severne Grčke na Badnji dan domaćin odlazi u polje i traži veliku, debelu, jaku granu bora ili masline i odnosi je kući da bi je na Badnje veče bacio u kamin da tiho gori sve do Bogojavljanja (Φώτα – Θεοφάνεια), jer prema verovanju pepeo koji ostane štiti ukućane i njihove njive od svakog zla, a vatra koja gori greje Isusa u jaslicama. Ovaj komad drveta zove se HRISTOVO DRVO ili Χριστόξυλο.

++++++++++

U selima imaju običaj da zidove i ulazna vrata ukrase vencem od BELOG LUKA (πλεξούδα με σκόρδα), koji tera zle jezike i sve što blokira sreću u kući, a u većim mestima se najčešće na vrata, kao i kod nas, kači venac napravljen od grančica jelke (στεφάνι από έλατο), ukrašen božićnim ukrasima. Prema predanju, takav venac donosi sreću ukućanima.

++++++++++

U selima Centralne Grčke u ponoć devojke odlaze do glavne ČESME (βρύση) u mestu da uzmu vodu (αμίλητο νερό), a česmu namažu puterom, sirom, uljem ako žele dobru žetvu, a ako žele sladak život i da im uspeh teče kućom, kao što voda teče iz česme, namažu je i medom (το τάϊσμα της βρύσης). Naravno, devojka koja prva stigne do česme, imaće najviše sreće u predstojećoj godini.

++++++++++

U grčkoj tradiciji veruje se i u KALIKANTZARE (καλικάντζαροι), nestašne, zle gobline koji izlaze noću i prave razne smicalice i nered od Božića sve do Bogojavljanja, jer se ti dani smatraju „nekrštenim danima“, a jedino što ih može uplašiti i oterati je vatra.

++++++++++

Na Badnje veče, posle večere, deca kao i u Srbiji idu od kuće do kuće i pevaju KOLEDARSKE PESME (τα Κάλαντα).

++++++++++

Božićna trpeza (το τραπέζι των Χριστουγέννων) je kao i u Srbiji bogata, a ono što je kod Grka neizostavno i što se jede samo u ovo doba godine jesu poslastice melomakarona (μελομακάρονα) i gurabije (κουραμπιέδες).

 

ΚΑΛΑ ΧΡΙΣΤΟΥΓΕΝΝΑ ΚΑΙ ΚΑΛΕΣ ΓΙΟΡΤΕΣ ! ! ! 

Casovi grckog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *